udruzenje zivih kipova

pise Eldin Eminovic

30.08.2016.

20.3.

Milan, Marko i Uroš su otišli poslije utakmice u restoran kod Baneta da večeraju. Televizor u uglu restorana bio je upaljen. - Prizor sa juga što obećava da ima ko da brani Srpstvo, da Srpkinje majke rađaju sinove, da će Kosovo polje najzad biti osvećeno. Vratićemo Turcima milo za drago. – komentarisao je Šestić u trećem dnevniku, a režija je pustila sliku Uroša ogrnutog Srpskom zastavom. - Gde su vam bre intelektualci, akademici? Pustili ste gradsku diabolu kao simbol otadžbine! Ojadiće vam i kćerke i džepove. - glasno je vikao Marko, naravno, našmrkan. Uroš i Milan su se smijali. - Zavidim brate. - nastavio je sa zezanjem Marko. - Jebeš mi kevu, Ivo Lola Ribar ti nije ravan. - prihvatio je Milan zezanciju, a Uroš se zamislio. - Oće bre da ozvaniće ćarapanu. - rekao je nakon kratke šutnje. - Šta tebi nije vopra? - pitao je Marko. - Meni nije. - rekao je ozbiljnog lica Milan. - Ma ko jebe jajare. - zaključio je Marko u svome stilu. - Idem ja kod Nataše. - dodao je. - Jajaro plati ceh. - doviknuo je za njim Milan. - Stavi na mene. - na vratima je rekao Marko, izlazeći iz restorana. - Treba mi cupi. Gde se okupljaju bitnije ribe u gradu? - pitao je Uroš Milana nakon Markovog odlaska. - Papilon… idemo tamo. - rekao je Milan, ustajući sa stola. - Marko će da plati. - ponovio je Uroš Miši konobaru. - Bog će da plati. - pomislio je Miša, ali se, naravno, samo nijemo i učtivo nasmijao kako prilići njegovom pozivu i poželio dobar provod.

29.08.2016.

20.2.

Marko je podigao obadvije ruke, sa uzdignutim tri prsta i okrenuo se leđima terenu: - Daj mi taj jebeni megafon! - rekao je. Milan je pružio megafon i Marko je zapjevao: - A kad dođu nevolje i kad dođe tuga uvek će te voleti grobari sa juga... Himna se zaorila stadionom. - Srušićemo stadion, srušićemo stadion… - bio je odgovor sa sjevera. Nakon raznih prozivki i prepucavanja, obadvije skupine navijača su se složile u jednoj stvari: Srpstvo je ugroženo. Pjevalo se Srpskim junacima, vrijeđani su pripadnici, do jučer bratskih naroda; napadan je i branjen režim, a rezultat utakmice je bio nezahvalnih 0:0.

28.08.2016.

20.1.

Opozija u Srbiji je organizovala miting, na dan derbija, više kao čin u borbi za vlast, nego kao apel protiv informativne blokade. Miting je bio slabo posjećen od strane građana, a za derbi se tražila karta više. Uroš je ispratio trend osamdesetih da se frajeri isjeku u vojsci da bi potom bili oslobođeni vojne obaveze i od vojnih starješina proglašeni neuračunljivim. Slika napravljena na derbiju: slika Uroševog ogromnog, do pasa golog, ožiljcima i tetovažama išaranog tijela privukla je pažnju javnosti. Slika njegovog tijela ogrnutog Srpskom zastavom sa nezaobilaznim zlatnim lancima oko vrata, debljine prsta odraslog čovjeka, obišla je sve domaće medije. Sa juga se orilo stadionom: - Uroše, Uroše, Uroše... Milan je privukao pažnju klinaca okupljenih oko njega i preko megafona dao sljedeću instrukciju za skandiranje: - Vrati se Marko. Vrati se Marko. Poslije par sekundi čitav jug je prihvatio Milanov prijedlog i instrukciju: - Vrati se Marko. Vrati se Marko.

27.08.2016.

20.0.

Sutradan, bila je nedelja, svi mediji u Srbiji su obavještavali građane da je na vanrednoj sjednici skupštini donesena odluka o zabrani emitovanja stranih vijesti. Počela je informativna blokada. Građani nisu reagovali na ovu vijest kao na vijest od velikog značaja. Rijetki su bili u stanju pravilno presuditi i razdijeliti bitno od nebitnog. Građani su bili spremni, u velikoj većini, na sirove emocije prenesene sa koljena na koljeno, od uha do uha. Bili su spremni mrziti neprijatelje, a broj neprijatelja u domaćim medijima je rastao srazmjerno ludilu na ratištu: balije, ustaše, fašisti, kolonijalističke sile, petokolonaši. Svako ko bi se suprotstavio režimu proglašavan je neprijateljem.

26.08.2016.

19.2.

- Šta ako Marko bude želio preuzeti auto po danu? - pitao je Bumbar, jer je Markovo ubistvo zamišljao noću. - Brate uvek noću predajem auta. Nemoj da strepiš! Koliko si se preznojio, odmah te prošla gripa. - Ne brinem. - slagao je. Razmijenili su brojeve telefona. Đole Đavo je obećao uskoro dati pištolj Bumbaru, jer je ovaj insistirao na tome. - Da imam vremena da provalim utoku. - bilo je njegovo obrazloženje. Razišli su se na Đavolov prijedlog. - Bolje da nas što manje viđaju zajedno. Bumbar je otišao u kafić na piće. Nije bio zadovoljan razvojem situacije. Nije bilo garancije da će Marko sam doći. O pištolju nije ništa znao; možda je čak utoka bila vruća. Možda je već pucano iz nje. Na njegova brojna pitanja nije bilo odgovora. On se čak plašio postavljati pitanja. U svakom slučaju, nije želio da Đole Đavo pomisli da se plaši, koleba. U kafiću je vidio Milicu. Njena pojava je potisnula ružne misli. - Još malo i bićeš moja. Obrijaću te ja. - bodrio je sebe. Milica se pravila da ga nije vidjela. Nakon njegovog pokušaja da je poljubi i njenog mirenja sa Milanom, on nije bio osoba sa kojom treba biti viđena. Milica je to znala. Vješto je presjekla razgovor sa drugaricama, napuštajući kafić. Bumbar je u vazduhu namirisao poznati miris. Taj miris je ostao na njegovoj ruci prije par dana. - Kako dobro miriše. - pomislio je.

25.08.2016.

19.1

- Bojan ovde, je li Stojan kući. - Jeste. Kako su ti roditelji Bojane? - pitala je žena. - Dobro, hvala na pitanju. Bumbar se lijeno dovukao do interfona; bio je sparan dan. - Evo ti Stojan. - rekla je Bumbarova majka. - Bumbar. - Bojan ovde. Bumbar traži te Đole Đavo. Čeka te u bilijar klubu. - prenio je poruku klinac, gurajući ključ u bravu i nestao u ulazu. Bumbar se hitro obukao. Bojanov poziv na interfon ga je zatekao bez majice. Majka nije ispeglala njegovu najomiljeniju majicu, pa je obukao majicu koju je nosio i dan prije. - Kevo popeglaj mi majicu! - rekao je i izašao na ulicu. Poslije par minuta bio je u bilijar klubu. Đole Đavo nije gubio vrijeme, odmah je prešao na stvar: - Marko gostuje u Uličnim legendama. - Čuo sam. - Moramo ga skenjati prije emisije; manje će se prašine podignuti. Ja ću danas sa Markom dogovoriti mesto predaje auto.

24.08.2016.

19.0.

Đole Đavo je bio zadovoljan. Marija, klinka iz prodavnice mješovite robe, prihvatila je njegov poziv da izađu zajedno na splav. U prvi mah je rekla da mora da razmisli, ali je dala kućni broj telefona. Kada je on taj isti dan nazvao, ona je pristala. Đole Đavo nikom nije zucnuo o sastanku. - Lakše je prekriti neuspeh. - bio je zaključak. Ležerno se šetao naseljem tražeći Bumbara. - Moram pronaći Bumbara. - kazao je klincu koji je živio u istom ulazu kao i Bumbar. - Ja idem sada kući. Pozvoniću na interfon. - obećao je klinac. - Dobro, ja ću biti u bilijar klubu. Kazano je klinac učinio. Bumbarova majka se javila na interfon.

22.08.2016.

18.4.

- Daj da vidim šta si pazario! - zainteresovao se Marko. Uroš je otvorio gepek i Marko je samo pregledao etikete. Nije vadio odjeću iz kesa. - Ukusno izabrana odeća. - rekao je, kezeći se. - Da… Uroše ima dobra gajba. Nikad nije padala. Hoćeš li? - pitao je Milan. - Naravno. - Evo ti tri soma na dođem ti. - kazao je zatim i pružio unaprijed pripremljen novac. - Gajba je namještena; vlasnici su brizni roditelji koji neće da deca ispaštaju posledice rata, pa su se odselili preko grane dok ne prođe frka. - nastavio je svoje obrazloženje Milan. - Od mene ti je auto. - Marko je prekinuo Milana u pola riječi. Ostatak dana su zujali po gradu i preselili su Uroša koji je sada imao četiri torbe. - Ukusno opremljena gajba. - zaključio je Marko. - Sutra je derbi. - rekao je Milan umjesto laku noć i otišao. Marko je ponudio bijelo Urošu: - Uzmi vitamin! - Neću brate. - odbio je koku Uroš, namigujući šeretski. Kroz tijelo mu je prostrujao hladni junk. Marko je klimnuo glavom, šmrkajući dvije kašičice. - Odakle ti epruveta? - Doneo Žuća iz Holandije. - odgovorio je Marko. - Pokojna mu bila duša. - prekrstio se Uroš. - Idem ja sada. - pozdravio je Marko Uroša i izletio na ulicu da izbjegne pitanja o Žućinoj smrti.

21.08.2016.

18.3.

- Kasnim kod Milanovih na ručak. - pomislio je. Pred zgradom Milanovih roditelja čekao ga je Marko. Znao je da kod Milanovih roditelja nema pušenja, te je odlučio Uroša sačekati napolju. - Lep ovaj povetarac, rekao je Uroš, a Marko se propisno oznojio u Versace jakni. - Gde si bre do sada? - Otišao sam se potkovati sa garderobom. - odgovorio je Uroš. Ušli su kod Milanovih roditelja. Bas kao i Uroševa majka i Milanovi roditelji su pričali o prošlom vremenu, krijući osjećaje kao zmije noge. Njima trojici je bilo propisno dosadno slušati interpetacije najnovijih vijesti sa ratišta. Nakon pristojno provedenog vremena kod roditelja mladića koji svoja primanja ostvaruje na ivici legale, ratne legale, i druži se sa momcima što su prešli granicu legale, sva trojica mladića su željno pred zgradom zapalili pljuge. - Ćale peni na muslimane. - smijao se Marko. - Kako da prepoznam dobar marlboro? - pitao je Uroš zbunjen štandovima od kartonskih kutija. - Po broju. - odgovorio je Marko. - Kojem broju? - Nemoj da mu kažeš. Neka sazna sam. - zezao se Milan.

20.08.2016.

18.2

Kada su čule ime obadvije prodavačice su problijedile i gladnim ženskim očima gutale njegovu pojavu. Vlasnik je naravno znao o kome se radi. Za manje od petnaest minuta bio je u butiku. Uroša nikad nije sreo, ali mu je trebao samo jedan pogleda na žuto oko vrata, etiketiranu garderobu, ruku zavučenu ispod jakne i bila mu je kompletna situacija jasna. - Imao si peh. - rekao je kratko Uroš. - Bas tako, odgovorio je vlasnik kome nije ništa drugo preostalo nego pomiriti se sa sudbinom. Nije prijavio miliciji otimačinu. Nema svrhe činiti tako nešto. Uroš bi rekao da je to kockarski dug; izvukao bi se brzo i jeftino sa osrednjim advokatom i naredne sedmice bi otvorio grubo lobanju jadnom Cociću. Uroš je sa kesama izašao na vreli julski dan. Čim je došao do kola skinuo je jaknu. Zatim se predomislio, ponovo je obukao jaknu, paleći sistem za hlađenje u kolima.


Stariji postovi