udruzenje zivih kipova

pise Eldin Eminovic

27.10.2013.

Terorista

Život se nastavio. Otišao sam u dnevni boravak. Pogledao sam plave delfine na komodi pored televizora koji su mi nanijeli toliko muke. I meni se zaboravio osmijeh na usnama. Okrenuo sam telefon. - Hamza. – javio se. - Ja neću to uraditi. Nisam okolišao. Nastala je mučna tišina. - Oprostio si smrt svojih bližnjih. Bilo je u njegovom glasu nečeg teškog i optužujućeg. - Ništa ja nisam oprostio, niti me je neko pitao za oprost. I ne radi se o tome. Ja ne želim da meni neko nešto mora da oprašta. Razumiješ? - Ne razumijem. – odgovorio je.