Terorista

Život se nastavio. Otišao sam u dnevni boravak. Pogledao sam plave delfine na komodi pored televizora koji su mi nanijeli toliko muke. I meni se zaboravio osmijeh na usnama. Okrenuo sam telefon.
– Hamza. – javio se.
– Ja neću to uraditi.
Nisam okolišao. Nastala je mučna tišina.
– Oprostio si smrt svojih bližnjih.
Bilo je u njegovom glasu nečeg teškog i optužujućeg.
– Ništa ja nisam oprostio, niti me je neko pitao za oprost. I ne radi se o tome. Ja ne želim da meni neko nešto mora da oprašta. Razumiješ?
– Ne razumijem. – odgovorio je.

Komentariši